Od pamtiveka, u našim krajevima oko oraha su se ispredale razni mitovi i legende. Jedna kaže da u njegovim krošnjama obitavaju vampiri, đavoli i zli demoni. U nekim našim krajevima se veruje da orah donosi nesreću. Verovalo se da ko pod njim zaspi, izgubiće snagu, a ko poseče drvo ispred kuće, uskoro će umreti. Smatralo se da orah može da sadi samo najstarija osoba u kući. Neka od ovih verovanja i sada postoje u našem narodu.  Dok, u nekim drugim kulturama, orah se smatra svetim voćem. Rimljani na primer, do naših dana, mladence zasipaju takozvanim svadbenim orasima, radi plodnosti i izobilja.

Njegov plod se ubraja među najstarije hranjive namirnice na svetu. Zavičaj mu je Azija. Odatle je, preko Mediterana, osvojio čitav svet. Dok je Kina ostala najveći proizvođač oraha danas sa oko 360.000 metričkih tona ploda godišnje.  Njegov plod je izuzetno nutritivno vredna namirnica, ali visoke kalorične vrednosti (100 g oraha 654 kcal, tj. 2738 kJ, sa 65% masti, 15% proteina). Iako je kaloričan, zbog količine masti, plod oraha je upravo zbog njih jako zdrav. Masti  prisutne u njemu utiču direktno na snižavanje lošeg holesterola i šećera u krvi.

Međutim, orah ima nešto mnogo dragocenije od svog ploda. Njegovo stablo je izuzetno dragoceno i traženo drvo. Drvo oraha je jako, tvrdo i vrlo izdržljivo. Zbog ovakvih performansi najjčešće se koristi za umetničko rezbarenje kao i za umetničke komade nameštaja, kod kojih imamo složene obline, i od kojih se očekuje dugovečnost. U toku Prvog svetskog rata orahovo drvo je zbog svoje tvrdoće I izrdžljivosti korišćeno za pravljenje hvataljki vatrenog oružja. Danas su i nameštaj i oružje koje ima drvene delove od oraha, veoma vredni komadi koje skupljaju i neguju kolekcionari. Ono što je orahovo drvo učinilo tako popularnim u obe ove industrije bila je mogućnost postizanja visokog sjaja na ovom drvetu nakon  oblikovanja prema zamišljenom dizajnu.

Boja ovog visokocenjenog drveta varira u zavisnosti od načina njegovog sušenja. Suvo drvo iz peći koje je termički obrađeno kako bi se efikasno ubrzao proces sušenja, rezultiraće klasičnom smeđom bojom. Međutim, ako se drvo oraha ostavi da se prirodno suši, stvara se tamno ljubičasta boja koja je jedinstvena i dobro deluje u dekorativnoj upotrebi enerijerskih elemenata.

Cena ovog drveta je njegova jedina mana. Obično je preskup za naše uslove, da bi se koristio za izradu kuhinjskih delova, na primer. Ali, furnir je nešto što nam daje orahov sjaj i boju, a prihvatljivu cenu. Od njega se mogu praviti pojedini delovi enterijera koji su najizloženiji pogledu. Takođe, ako ne možemo priuštiti masivan sto od oraha, možemo vinske daske, činije, kafe stolčiće, poneki kuhinjski front… koji će biti dovoljan akcentovan među standardnim materijalima enterijera.

Današnji dizajneri enterijera vole ovo drvo u što sirovijem obliku obrade. S njim upravo naglase pojedine delove enterijera tako da preostalim elementima, od prosečnih materijala, daju dodatnu sofisticiranost.

Napravite svoj omiljen komad od orahovine u vašem prostoru i učinite ga večnim. Tu smo da realizujemo vaše ideje.